Bolničke službe opštih i specijalnih bolnica (osim dečjeg odeljenja i psihijatrijskog odeljenja)

  

Od 506 anketiranih pacijenta koja su koristila bolničku zdravstvenu zaštitu u opštim i specijalnim bolnicama Raškog okruga od 24.  do 28. novembra, upitnik su popunila 494 pacijenta 60.8% su osobe ženskog pola; starost ispitanika je od 16 do 92 godine pri čemu je 71.7% starosti do 65 godina. Prosečna starost ispitanika je 51.36±18.35 godina, pri tome su muškarci prosečne starosti 56.18±16.58 godina a žene su nešto mlađe 48.25±18.89 godina.

Oženjenih, odnosno udatih je 72.7% anketiranih, potom su udovice/udovci 14.3%,  neoženjeni/neudati 8.8%, i razvedenih 4.3%. Srednja stručna sprema je najzastupljenija kod anketiranih sa 44.6%, potom osnovna škola 27.5% a viša i visoka sa 14.8% je na trećem mestu a najmanje je pacijenata sa nezavršenom osnovnom školom 13.1%. Svoj materijalni položaj kao izuzetno loš i loš je ocenilo je 11.0% anketiranih što je znatno više nego u prethodnoj godini kada je bilo 8.0%, kao osrednji skoro polovina anketiranih a kao dobar 35.7% i izuzetno dobar 7.3% (a bilo 10.1%).

Više od polovine pacijenata ima svog lekara opšte prakse 74.0% što je znatno povećanje u odnosu na prethodno istraživanje-60.0%, 12.1% najčešće ide kod jednog lekara ali ponekad ode i kod drugog, dok 13.9% ispitanika nema svog lekara opšte prakse. Ako pogledamo po oblastima za izabranog lekara se najviše opredelili pacijenti koji se leče na hirurgiji (79.5%) a najmanje na ginekologiji 65.1% (grafikon br. 24).

 

 

Grafikon br.24

Priroda bolesti prilikom dolaska u bolnicu kod 40.0% pacijenata koji su dali odgovor na ovo pitanje je bila akutna i zahtevala hitnu intervenciju, 25.3% hospitalizovanih je bolovalo od hronične bolesti koja je bila u periodu pogoršanja a 13.8% je došlo radi ispitivanja, 13.8% radi porođaja i 7.2% radi rehabilitacije. Pre dolaska u bolnicu, svoje stanje kao veoma teško i teško je ocenilo 50.7% pacijenata što je neznatno više u odnosu na 2007.godinu-49.4%, a  49.3%  podnošljivo. Na internoj medicini svoje zdravstveno stanje kao veoma teško i teško ocenilo je 77.1% anketiranih, na hirurgiji 53.7% a na ginekologiji 13.5% (grafikon br.25).

 

Grafikon br.25

Problema oko dobijanja mesta u bolnici nije imalo 89.6% anketiranih dok je 18  pacijenata (3.7%) imalo mnogo problema da dobiju mesto za lečenje. Na prijem u bolnicu od 0 do 2 dana čekalo je 77.9% ispitanika, 3 do 5 dana 11.1%, 6 do 30 dana 7.2% i 3.9% duže od mesec dana. Da je zdravstveno osoblje (lekari i medicinske sestre) bilo dostupno onda kad im je bila potrebna pomoć smatra 93.6% anketiranih pacijenata  a 1.2% da to nije slučaj. Stalnog lekara koji je o njemu vodio brigu imalo je više od polovine pacijenata 79.6%, svog lekara nije imalo 4.9% i 15.5% je bilo onih o kojima ja povremeno brinuo i drugi lekar (grafikon br.26).

 

Grafikon br.26

 

Kada je u pitanju stalna medicinska sestra svoju stalnu sestru je imalo 47.9% što je 10% više nego u prošloj godini, dok je trećina lečenih 32.7% imalo svoju medicinsku sestru ali su je ponekad menjale druge sestre i najmanji procenat nije imao svoju medicinsku sestru (grafikon br.27).

 

Grafikon br.27

Primećije se da na odeljenjima gde je veći procenat pacijenata koji je imao svog lekara imao i svoju sestru i obrnuto.

96.9% ispitanika smatra da je odnos njegovog lekara prema svim pacijentima bio isti. Što se tiče organizacije rada u bolnici kao veoma dobri i dobru je ocenilo 56.1%  dok svega 0.8% ispitanika smatra da je loša. Kod svih aspekata bolničkog smeštaja koji su dati u pitanjima više od polovine anketiranih pacijenata je  dalo dobru ocenu (čistoća prostorija-76.0%, udobnost sobe-78.2%, udobnost kreveta-72.8%, urednost toaleta-67.0%, kvalitet hrane-70.3%, način serviranja hrane-81.0%, blagovremenost serviranja hrane-88.3%). Najviše pacijenata je urednost toaleta-11.4%, udobnost kreveta-5.3% i kvalitet hrane-4.9% ocenio sa ocenom loše. Organizacijom posete u bolnici je nezadovoljno svega 2.9% anketiranih pacijenata. Zdravstveno osoblje je bilo spremno da sasluša zdravstvene potrebe 92.3% ispitanika, a samo 0.4% anketiranih se izjasnio da zdravstveni radnici nisu saslušali njegove potrebe. Dovoljno informacija o svemu što se odnosi na stanje njegove bolesti dobijalo je 93.1% pacijenata. Veliku odgovornost prema radu po oceni anketiranih imalo je 92.5%, ljubaznost 84.9% i stručnost 94.0% lekara.  Samo kod ljubaznosti postoji pad procenta zadovoljnih jer je u 2007.god. preko 90% anketiranih ocenilo ljubaznost lekara sa najvećom ocenom. Kao dobar poznavalac svoga posla ocenjeno je 89.4% medicinskih sestara, veliku odgovornost prema radu pokazalo je 88.5%, i ljubaznost 85.0% medicinskih sestara, što je gotovo isto kao u prethodnom istraživanju. Uticaj bolničkog lečenja na njihovo zdravlje kao pozitivan dalo je 85.5%, 13.3% smatra da nije došlo do nikakvih promena, a 1.2% pacijenata je izjavilo da je stanje njegovog zdravlja lošije nego pre odlaska u bolnicu. 88.3% je izjavilo da su mu zdravstveni radnici objasnili procedure kojima su bili podvrgnuti tokom lečenia odnosno ispitivanja.

U celini zadovoljni i veoma zadovoljno radom bolnice gde su završili lečenje bilo je 89.5% anketiranih što je za 0.8% manje nego u prethodnoj godini a takođe manje nego na nivou Srbije - 90.5%, veoma nezadovoljno  i nezadovoljno je 2.9% a ni zadovoljnih ni nezadovoljnih je bilo 7.7% od ukupnog broja lica koji su dali odgovor na ovo pitanje. Najzadovoljniji među anketiranim su pacijenti u Specijalnoj bolnici za lečenje progresivnih mišićnih i neuromišićnih bolesti Novi Pazar gde je 97.2% anketiranih zadovoljno i veoma zadovoljno bolničim lečenjem a najmanje u OB Novi Pazar 84.2% (grafikon br.28).

 

Grafikon br.28

Ako posmatramo po oblastima najveći stepen zadovoljstva bolničkim lečenjem pokazali su pacijenti lečeni na hirurgiji 94.1% vrlo slično kao i na nivou države gde je prosečna ocena zadovoljstva lečenih 4.38, potom na odeljenjima rehabilitacije 93.0% a najmanji pacijentkinje lečene na ginekologiji 80.0% što je takođe isto kao i na republičkom nivou (prosečna ocena-4.1) (grafikon br.30).

 

Grafikon br.30

 

Primenom neparametriskih statističkih testova, ustanovljeno je da postoji statistički značajna razlika u zadovoljstvu bolničkim lečenjem prema polu (x˛=15.132, df=4, p<0.05) gde su zadovoljnije osobe ženskog pola a ne postoji  prema bračnom stanju, materijalnom položaju kao ni prema opredeljenosti za svog lekara opšte medicine.