Služba za zdravstvenu zaštitu žena

 

U službi za zdravstvenu zaštitu žena svoje ankete je popunilo 352 pacijantkinja starosti od 16 do 85 godine. Prosečna starost pregledanih pacijentkinja je 37.50±12.03 godina a najveći procenat pacijentkinja je starosti do 50 godina (82.2%). Kad je u pitanju bračno stanje 81.0% anketiranih pacijentkinja je udato, 10.5% je neudatih, razvedenih je 6.0% i udovica je 2.6%.

Što se tiče završene škole najveći broj anketiranih pacijentkinja je sa završenom srednjom školom-55.7%, 17.4% ima osnovnu školu, 4.9% je sa nezavršenom osnovnom školom a 22.0% sa višom i visokom stručnom spremom (grafikon br. 10).

 

Grafikon br.10 

Svoj materijalni položaj kao veoma loš je ocenilo 3.4% pacijentkinja, kao loš 6.3%, osrednji 48.6%, kao dobar 34.4% i kao veoma dobar 7.4% ispitanica.

Da ima svog stalnog ginekologa izjavilo je 87.5% ispitanica što je više nego u prethodnoj godini kad je bilo 81.5%, 6.8% ima svog ali ponekad ode i kod drugog, dok 5.7% se nije opredelilo za jednog ginekologa.

Najveći broj pacijentkinja je svog ginekologa posetilo do 2 puta-51.4%, od 3 do 5 puta 25.9% a 22.7% šest i više puta. 1.1% pacijentkinja je izjavilo da im se njen ginekolog ne dopada, 96.0% su izjavile da je njihov ginekolog stručan, a 89.2%  da im posvećuje dovoljno vremena prilikom posete. Dovoljno informacija o onom što nije u redu sa njihovim zdravljem od svog ginekologa dobija 88.9% anketiranih. Ako im je ginekolog hitno potreban 70.2% žena posetu ginekologa ostvari isti dan, 15.3% ostvari posetu sutradan, a 14.5% nakon dva ili više dana.  Što se tiče pitanja o dužini čekanja 47.2% je odgovorilo da ne čeka dugo, 38.1% smatra de je vreme čekanja i dugo i ne, a dugo čeka manje od petine anketiranih 15.7%.

84.3% je izjavilo da ginekolog uvažava njihovo mišljenje/predloge u vezi sa terapijom, laboratorijskim analizama, potrebom upućivanja specijalisti i sl. Osećaj da ginekolog nije ozbiljno shvatio njen zdravstveni problem imalo samo 9.9% pacijentkinja, dok 78.7% njih smatra da je njihov problem uvek ozbiljno shvaćen. 81.5% pacijentkinja može sa svojim ginekologom da razgovara i o ličnim a ne samo medicinskim problemima. Veoma zadovoljno i zadovoljno radom svog ginekologa je 90.6% anketiranih pacijentkinja dok je prosek na nivou države 88.7% (grafikon br.11). Najzadovoljnije su pacijentkinje u DZ Tutin (100%), potom u DZ Raška (97.1%) a najmanje zadovoljne pacijentkinje u DZ Novi Pazar (80.3%).

 

Grafikon br.11

Savete o zdravom načinu života od medicinske sestre najveći broj anketiranih dobija na šalteru 29.6% i  u savetovalištu 25.3%, potom u ambulanti za intervencije 14.4% i u čekaonici 2.9%. Nigde ne dobija savet o zdravom načinu živora 27.9% pacijentkinja što je više nego prethodne godine-21.1%. Ljubaznošću medicinskih sestara u službi za zdravstvenu zaštitu žena zadovoljno je više od polovine anketiranih 82.4%. Uzimajući sve navedeno u obzir 83.8% anketiranih pacijentkinje su veoma zadovoljne i zadovoljne radom medicinskih sestara u ovoj službi što je bolje od republičkog proseka 82.4% (grafikon br.12). Najzadovoljnije su anketirane pacijentkinje u DZ Tutin (100%), potom DZ Raška (91.2%) a najmanje u DZ Vrnjačka Banja (72.2%).

 

Grafikon br.12

 

Prosečna ocena zadovoljstva radom lekara u službi za zdravstvenu zaštitu žena  na Raškom okrugu u 2008.god. iznosi 4.26±0.94   a prosečna ocena zadovoljstva radom medicinske sestre u ovoj službi je 4.12±0.96 (tabela br.3).

 

Tabela br.3. Zadovoljstvo korisnika radom ginekologa i medicinske sestre u službi    iskazane prosečnom ocenom

 

Zdravstvena ustanova

Zadovoljstvo radom ginekologa

Zadovoljstvo medicinskom sestrom u službi za zdravstvenu zaštitu žena

N

`x

SD

N

`x

SD

DZ Kraljevo

173

4.42

0.89

173

4.17

0.95

DZ Novi Pazar

81

3.78

1.14

80

3.80

1.06

DZ Vrnjačka Banja

36

4.14

0.68

36

4.00

0.96

DZ Raška

34

4.32

0.77

34

4.21

0.81

DZ Tutin

29

4.72

0.45

29

4.79

0.41

Raški Okrug

353

4.26

0.94

352

4.12

0.96

 

Primenom neparametriskih statističkih testova, ustanovljeno je da ne postoji statistički značajna razlika u zadovoljstvu radom lekara ni prema polu, ni prema završenoj školi, a da postoji statistički značajna razlika u zadovoljstvu radom lekara prema materijalnom statusu (x˛=27.312, df=16, p<0.05), kao i kod onih pacijenata koji imaju izabranog lekara jer su oni zadovoljniji (x˛=20.678, df=8, p<0.05). Kada se posmatra zadovoljstvo pacijenata radom medicinske sestre ne postoji statistički značajna razlika u njihovom zadovoljstvu ni u odnosu na pol, ni završenu školu, ni i u odnosu na opredeljenost za izabranog lekara.