Služba za zdravstvenu zaštitu dece i omladine

   

U službi za zdravstvenu zaštitu dece podeljeno je 580 upitnika, vraćeno 360 upitnika što čini stopu odgovora od 62.1% i  niža je stopa odgovora u odnosu na prethodnu godinu, s tim što nije rađeno istraživanje u DZ Kraljevo zbog zemljotresa koji je pogodio ovu opštinu u novembru 2010.godine. U 59.4% majke su dolazile sa decom koja su imala potrebu za lečenjem i njihova prosečna starost je iznosila 30.28±8.48 godina. 40.6% dece je dolazilo sa očevima koji su nešto starije godišnje dobi od 31.24±8.05 godine.

Nešto više od polovine roditelja ima završenu srednju školu-60.8%, a zatim su roditelji sa osnovnom školom –18.1% i najmanje je roditelja sa višom i visokom školskom spremom 15.3% i nezavršenom osnovnom školom 5.8%. Svoj materijalni položaj 4.2% anketiranih je ocenilo kao veoma loš, 3.9% ispitanika je ocenilo kao loš, osrednji je kod 44.2% anketiranih, dobar 43.6% i veoma dobar materijalni položaj ima 4.2% (grafikon br.6).

 

Grafikon br.6

 

Najveći broj anketiranih roditelja/staratelja je lekara za svoje dete sam izabrao-81.7% (za jedan procenat manje nego prethodne godine), potom su oni kojima je neko u porodici izabrao lekara-5.8%, 4.7% anketiranih je izjavilo da im je lekar dodeljen a 3.6% njih nema izabranog lekara. Broj anketiranih koji je sam izabrao lekara za svoje dete je najveći u DZ Tutin-94.4%, a najmanji u DZ Novi Pazar-75.1% a u DZ Raška je najveći procenat onih koji izbegli odgovor na ovo pitanje zaokruživši opciju “ne sećam se” (grafikon br.7).

 

Grafikon br.7

Da zna da može da promeni izabranog lekara svog deteta upoznato je 74.5% anketiranih pacijentata pri čemu jedna trećina misli da to može kad god hoće, a 41.4% da to može jednom godišnje, dok svega 4.7% ispitanika na Raškom okrugu misli da ne može da promeni svog lekara, a svaki peti ne zna da može da promeni izabranog lekara. Da su već bili u prilici da promene svog izabranog lekara izjavilo je 54 anketiranih roditelja što iznosi 15% od ukupnog broja. Međutim, kada su navođeni razlozi promene  lekara taj broj je nešto veći i 16.1% anketiranih pacijenata je navelo da je već bio u prilici da promeni lekara, što može značiti da ispitanici nisu baš najbolje razumeli postavljeno pitanje. Najveći broj ispitanika je kao razlog promene zaokružio opciju 4 što su drugi razlozi a potom je navedena opcija jedan što znači da je lekar napustio ordinaciju (odlazak na specijalizaciju, promena ambulante, odlazak u penziju).

Nešto više od trećine aketiranih se kod svog lekara leči više od tri godine, svaki četvrti je kod istog lekara između 1 i 3 godine, a 36.1% je manje od godinu dana. Ovom prilikom je svega 3.9% anketiranih pacijenata izjavio da nema svog lekara, što ukazuje na nedoslednost u davanju odgovora.

Broj poseta izabranom lekaru u službi za zdravstvenu zaštitu dece u poslednjih 12 meseci se kreće od najmanje jedne do najviše 30, pri čemu je srednja vrednost 5.58 poseta po pacijentu, što je za jednu posetu manje nego u 2009.godini. Broj poseta drugom lekaru u službi za zdravstvenu zaštitu dece se kreće od nijedne do 10, prosek manje od jedne posete za razliku od prethodne godine kada je taj prosek iznosio znatno više, čak 3.35 poseta po detetu. Broj poseta lekaru u privatnoj praksi takođe beleži pad i ide od 0 do čak 23, prosek 0.76 poseta, dok je u 2009.godini iznosio jednu posetu.

Više od dve trećine ispitanika ne zakazuje pregled kod svog izabranog lekara, 13.3% zakazuje za isti dan, 6.1% čeka na pregled od 1-3 dana a svega 3.9% čeka više od tri dana. Najveći procenat anketiranih pacijenata koji svoju posetu realizuje bez zakazivanja je u DZ Raška-90.3% i DZ Tutin-86.5%, a najmanje DZ Novi Pazar-71.1% (grafikon br.8). Kada se posmatraju rezultati na nivou Republike Srbije, u službi za zdravstvenu zaštitu dece domova zdravlja Raškog okruga veći procenat dece realizuje posetu bez zakazivanja. U Republici Srbiji takođe, više od dve trećine dece se pregleda istog dana i to bez zakazivanja, svako peto dete posetu realizuje istog dana sa zakazivanjem, a samo 2.3% mora na pregled da čeka duže od tri dana.

Grafikon br.8

Informacija o zdravim stilovima života većina anketiranih pacijenata dobija tokom redovne posete. Međutim, primećuje se da između 24-58% roditelja/staratelja smatra da nije bilo potrebe davati njihovoj deci savete o zdravim stilovima života što je veći procenat nego u 2009.godini (tabela br.8).

 

Tabela br.8 Način dobijanja saveta o zdravim stilovima života od strane izabranog pedijatra

Tema

Da, za vreme redovne posete

Da, u poseti preventivnom centru/savetovalištu

Ne

Nije bilo potrebno

Pravilna ishrana

65.8%

4.2%

5.6%

24.4%

Važnost fizičke aktivnosti

41.9%

6.1%

10.8%

41.1%

Zloupotreba alkohola

27.8%

5.6%

15.0%

51.7%

Smanjenje ili prestanak pušenja

26.9%

5.6%

14.2%

53.3%

Izbegavanje/odbrana od stresa

26.7%

4.4%

13.6%

55.3%

Siguran seks

20.8%

6.7%

14.2%

58.3%

Opasnost od zloupotrebe droga

25.6%

4.7%

12.2%

57.5%

 

Kod oblasti međusobne komunikacije uočava se visok stepen zadovoljstva roditelja/staratelja saradnjom sa medicinskim sestrama kao i timskim radom lekara i medicinskih sestara (tabela br.9). Posmatrano u odnosu na prethodnu godinu zapaža se povećanje procenta zadovoljnih korisnika načinom komunikacije sa pedijatrijskim sestrama.

 

Tabela br.9 Međusobna komunikacija roditelja/staratelja sa timom izabranog pedijatra

Izjava

Da, slažem se

Delimično se slažem

Ne slažem se

Ne znam

Medicinske sestre na šalteru su ljubazne

80.0%

17.2%

2.2%

0.6%

Medicinske sestre u sobi za intervencije su ljubazne

78.3%

17.8%

2.2%

1.7%

Medicinske sestre mi uvek pruže sve informacije

76.1%

16.9%

4.7%

2.2%

Medicinske sestre i lekari dobro sarađuju

75.8%

16.4%

2.8%

5.0%

 

Kada je u pitanju komunikacija i saradnja pacijenta sa izabranim pedijatrom, ispitanici su najzadovoljniji pažnjom sa kojom ga njegov lekar sluša, a najmanje zadovoljni sa poznavanjem lične situacije pacijenta od strane izabranog pedijatra (tabela br.10). Posmatrano u odnosu na prethodnu godinu zapaža se pad procenta zadovoljnih korisnika komunikacijom sa izabranim pedijatrom, ali i pad broja nezadovoljnih, a na račun porasta onih koji su neopredeljeni po pojedinim oblastima rada izabranog pedijatra.

 

Tabela br.10 Međusobna komunikacija roditelja/staratelja i izabranog pedijatra

Izjava

Da, slažem se

Delimično se slažem

Ne slažem se

Moj lekar poznaje moju ličnu situaciju

56.1%

29.2%

14.7%

Moj lekar poznaje probleme i bolesti koje sam ranije imao

69.1%

23.7%

7.2%

Moj lekar odvaja dovoljno vremena da razgovara sa mnom

70.0%

24.2%

5.8%

Moj lekar me pažljivo sluša

78.3%

18.3%

3.3%

Moj lekar mi daje jasna objašnjenja o bolestima i lekovima koje mi propisuje

76.9%

18.6%

4.4%

Posle posete lekaru osećam se sposobnije da se izborim sa svojim zdravstvenim problemima

73.6%

21.9%

4.4%

Kad imam novi zdravstveni problem  problem prvo idem kod svog lekara

78.8%

15.9%

5.3%

 

Što se tiče organizacije rada službe za zdravstvenu zaštitu dece, ispitanici su najzadovoljniji radnim vremenom, time što u hitnim slučajevima mogu istog dana da se pregledaju a takođe i vikendom, dok trećin anketiranih pacijenata smatra da dugo čeka na pregled u čekaonici. Još uvek 30.0% ispitanika ne zna da postoji kutija/knjiga za žalbe i primedbe, o internet stranici ustanove ne zna više od trećine ispitanika a četvrtina o medicinskoj opremi (tabela br.11).

 

Tabela br.11 Zadovoljstvo ispitanika organizacijom rada u službi za zdravstvenu zaštitu dece

Izjava

Da, slažem se

Delimično se slažem

Ne slažem se

Ne znam

Zadovoljan sam radnim vremenom

77.8%

16.1%

3.9%

2.2%

Mogu da dođem na pregled i vikendom ako se razbolim

66.9%

22.5%

5.5%

2.8%

Dostupna je invalidima i osobama u kolicima

59.3%

22.8%

3.9%

13.9%

Da bi došao do specijaliste prvo moram da idem kod mog lekara

69.2%

17.2%

6.9%

6.7%

U čekaonici ima dovoljno mesta za sedenje

63.9%

22.8%

8.3%

5.0%

Moram dugo da čekam u čekaonici da posetim lekara

34.2%

26.4%

31.1%

8.3%

U toku radnog vremena mogu da lako razgovaram sa lekarom telefonom i dobijem savet

50.3%

23.3%

16.9%

9.4%

Kad dođem i hitno mi treba pregled lekara to mogu da obavim istog dana

65.8%

18.6%

9.7%

5.8%

Postoji kutija/knjiga za žalbe i primedbe

44.2%

8.9%

16.9%

30.0%

Ustanova ima svoju internet stranicu

34.7%

9.4%

16.1%

39.7%

Ustanova ima dovoljno medicinske opreme

32.9%

15.6%

23.1%

28.4%

 

Kada je u pitanju plaćanje pojedinih usluga u službi za zdravstvenu zaštitu dece, za većinu anketiranih su pregled izabranog lekara, kao i lekara specijaliste kod kojeg ga je izabrani lekar poslao besplatni, slično je i sa prepisanim lekovima i injekcijama gde je 19.4% ispitanika platila participaciju, a 72.1% nije uopšte plaćalo lekove. Najveći procenat anketiranih pacijenata je platilo punu cenu za kućnu posetu lekaru 7.5% (tabela br.12). Zapaža se, a u odnosu na 2009.godinu,  porast korisnika koji su platili participaciju.

 

Tabela br.12 Plaćanje usluga u službi za zdravstvenu zaštitu dece

Usluga

Besplatno

Participacija

Puna cena

Ne znam

Pregled izabranog lekara

86.1%

8.9%

0.3%

4.7%

Lekovi ili injekcije koje propiše lekar

71.7%

19.4%

0.6%

8.3%

Pregled specijaliste kod koga vas uputi lekar

72.2%

17.2%

0.3%

10.3%

Kućna poseta vašeg lekara

44.3%

3.6%

7.5%

44.7%

Pregled bebe ili malog deteta u savetovalištu

70.0%

3.3%

1.4%

25.3%

 

Nedostatak novca kojim bi platili pregled ili lekove, kao razlog neodlaska lekaru u proteklih godinu dana navelo je 9.4% ispitanika što je manje nego u prethodnoj godini, više od dve trećine anketiranih nije bilo u toj situaciji dok je 18.6% izbeglo da odgovori na to pitanje zaokruživši opciju “ne sećam se”.

Uzimajući u obzir sve navedeno, 74.6% ispitanika je izjavilo da je veoma ili prilično zadovoljno izabranim pedijatrom, što je neznatno više nego u prethodnoj godini kada je bilo 74.3% zadovoljnih ispitanika. Procenat nezadovoljnih se smanjio sa 7.5% na 6.1%, a  procenat neodlučnih povećao sa 8.2%  na 19.2% (grafikon br.9). Najzadovoljniji radom pedijatra su anketirani u DZ Tutin-93.3%, potom DZ Raška-80.7% a najmanje zadovoljnih je u DZ Novi Pazar-66.3%.

 

Grafikon br.9

 

Prosečna ocena zadovoljstva radom izabranog pedijatra kreće se od najmanje 3.64±0.86 u DZ Novi Pazar  do najviše 4.53±0.70 u DZ Tutin (tabela br.13).

 

Tabela br.13. Zadovoljstvo korisnika radom izabranog lekara u službi za zdravstvenu zaštitu dece iskazane prosečnom ocenom

Zdravstvena ustanova

Zadovoljstvo izabranim pedijatrom

2009

2010

DZ Kraljevo

3.77

nije rađeno istraživanje zbog zemljotresa

DZ Novi Pazar

3.58

3.64

DZ Vrnjačka Banja

3.32

3.77

DZ Raška

3.89

4.19

DZ Tutin

4.56

4.53

Raški Okrug

3.87

3.92

Republika Srbija

4.0

4.1

 

Na nivou države procenat zadovoljnih i veoma zadovoljnih radom pedijatra je veći nego na teritoriji Raškog okruga i iznosi 81.1%, takođe je i procenat nezadovoljnih i veoma nezadovoljnih manji i iznosi 4.6%, što daje i veću prosečnu ocenu nego što je na Raškom okrugu i ona iznosi 4.1.

Primenom neparametriskih statističkih testova, ustanovljeno je da ne postoji statistički značajna razlika u zadovoljstvu radom lekara prema polu, ni prema završenoj školi, kao ni prema materijalnom položaju. Kada smo posmatrali način izbora pedijatra najzadovoljniji su roditelji/staratelji koji su sami svom detetu izabrali lekara (x˛=44.657, df=16, p<0.05), a kad se posmatra dužina čekanja, što je i za očekivati, nezadovoljni su ispitanici koji su čekali na pregled više od tri dana dok su najzadovoljniji oni koji su zakazivali pregled za isti dan (=56.426, df=12, p<0.05).