Zadovoljstvo zaposlenih za 2007. godinu

 

Istraživanje je sprovedeno 03.12.2007.god., kao instrument istraživanja korišćen je anonimni upritnik, kreiran od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije u okviru Programa Unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, a sadražao je 24 pitanja.

Obuhvaćeni su zaposleni svih zanimanja, za distribuciju i prikupljanje odgovora bili su odgovorni predsednik komisije za kvalitet i glavna sestra bolnice.

Za opisivanje ispitivane populacije korišćene su metode deskriptivne statistike: prosečna vrednost (aritmetička sredina), mere varijabiliteta (standardna devijacija) i relativni brojevi. Za utvrđivanje značajnosti razlike između obeležja korišćen je x˛ test. Zadovoljstvo zaposlenih je iskazano prosečnom ocenom na skali od 1 do 5, gde je 1=veoma nezadovoljan, a 5=veoma zadovoljan.

Baza podataka je kreirana u kompjuterskom programu Excel, a za statističku obradu podataka korišćen je SPSS program, verzija 10.0 (Statistical Package for Social Sciences).

Istraživanjem su obuhvaćeni svi zaposleni koji su bili prisutni na poslu u zdravstvenim ustanovama 03.12.2007.god. (osim u Specijalnoj bolnici za lečenje i rehabilitaciju Merkur Vrnjačka Banja u kojoj istraživanje nije obavljeno prema preporučenom uputstvu već je obuhvaćen samo deo zaposlenih radnika) 2643 zaposlena radnika su prihvatila učešće u anketi a vratilo se 2382 ispravnih, što predstavlja stopu odgovora od 90.1%.

U odnosu na zanimanje najviše su bili zastupljeni zdravstveni radnici-71.5%, potom su tehnički radnici 16.5%, 6.9% su administrativni radnici i najmanje je bilo zdravstvenih saradnika 5.1%, za 122 zaposlena nema podatak o zanimanju (tabela br.1).

 

Tabela br.1 Struktura anketiranih radnika u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga prema zanimanju

Zanimanje

n

%

Zdravstveni radnik

1616

71.5%

Zdravstveni saradnik

115

5.1%

Administrativni radnik

155

6.9%

Tehnički radnik

374

16.5%

UKUPNO

2260

100.0%

 

Što se tiče završene škole nešto iznad polovine anketiranih je sa završenom srednjom školom, potom su zaposleni sa završenim fakultetom 22.3%, višom školom 10.0%, najmanje sa završenom osnovnom školom 7.6% i bez osnovne škole 0.6% za poslenih (grafikon br.1).

 

Grafikon br.1

 

75.8% ispitanika je ženskog pola, a 24.2% muškog. Starost zaposlenih se kretala od 19 do 65 godine, prosečna starost bila je 44.38±8.69 godina. Radni staž zaposlenih u bolnici se kreće od manje od jedne godine godine do 40 godine, a prosečna dužina radnog staža je 18.38±9.13 godina. Više od dve trećine ispitanika ne obavlja rukovodeću dužnost 88.0%.

Svojim poslom zadovoljno je 47.1% zaposlenih, 18.9% je nezadovoljno, a 34.1% se izjasnilo da su ni zadovoljni ni nezadovoljni (grafikon br.2).

 

Grafikon br.2

Posmatrajući pojedinačno zdravstvene ustanove, najzadovoljniji su zaposleni u DZ Tutin gde je zadovoljnih i veoma zadovoljnih 87.8% zaposlenih, potom u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Agens” Mataruška banja 72.9% a najmanje zadovoljnih i veoma nezadovoljnih je u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja 34.3% i DZ Kraljevo 35.7% (tabela br.2).

 

Tabela br.2 Opšte zadovoljstvo zaposlenih radnika u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga u 2007.god.

 Zadovoljstvo

 DZ Kraljevo

 DZ Novi Pazar

 DZ Vrnjačka Banja

 DZ Raška

 DZ Tutin

 OB Kraljevo

 OB Novi Pazar

 SB Agens

 SB Merkur

SB za interne bolesti Vrnjačka Banja

 SB Novi Pazar

Zavod za javno zdravlje Kraljevo

 Veoma nezadovoljan

9.9%

11.3%

4.2%

2.0%

0.6%

5.9%

6.7%

3.4%

3.6%

5.7%

13.8%

8.4%

 Nezadovoljan

16.4%

11.1%

8.5%

9.2%

3.7%

10.8%

11.6%

8.5%

7.1%

11.4%

19.1%

13.3%

 Ni zadovoljan ni nezadovoljan

37.9%

31.5%

45.1%

24.5%

8.0%

42.0%

35.7%

15.3%

25.0%

48.6%

28.7%

33.7%

 Zadovoljan

30.5%

40.1%

36.6%

53.1%

53.4%

34.4%

35.1%

57.6%

53.6%

31.4%

26.6%

37.3%

 Veoma zadovoljan

5.2%

5.9%

5.6%

11.2%

11.2%

6.9%

11.0%

15.3%

10.7%

2.9%

11.7%

7.2%

 

Ako posmatramo pojedinačno po segmentima zadovoljstva zaposlenih kadrovskim potencijalom je zadovoljno 37.8% zaposlenih dok je gotovo isti broj nezadovoljno brojem radnika u službi-36.1%. Neposrednom sradnjom sa kolegama zadovoljno je  više od polovine ispitanika 67.7% (slični rezultati su i na republičkom nivou-65.4%) a nezadovoljno svega 10.7% zaposlenih, dok je međuljudskim odnosima nezadovoljna jedna petina anketiranih a 55.0% je zadovoljno i veoma zadovoljno što je bolje od republičkog proseka koji iznosi 49.3% (grafikon br.3).

 

Grafikon br.3

 

Četiri pitanja se odnose na uslove rada na radnom mestu, a odgovori pokazuju visok stepen nezadovoljstva zaposlenih i opremom u službi (nezadovoljno je više od trećine anketiranih-39.5%) i radnim prostorom u službi (nezadovoljno je 31.9% anketiranih). Organizacijom posla zadovoljno je 49.4% zaposlenih a raspoloživim vremenom  za obavljanje zadataka 60.0% radnika (tabela br.2).

 

Tabela br.2. Mišljenje zaposlenih o uslovima rada

        Ocena

 Oprema za rad

 Radni prostor

Raspoloživo vreme za obavljanje zadataka

 Organizacija posla

n

%

n

%

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

282

12.0%

265

11.2%

118

5.0%

184

7.8%

Nezadovoljan

644

27.5%

 489

20.7%

326

13.8%

481

20.3%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

635

27.1%

485

20.6%

503

21.3%

534

22.6%

Zadovoljan

661

28.2%

906

38.4%

1240

52.5%

951

40.2%

Veoma zadovoljan

124

5.3%

214

9.1%

177

7.5%

218

9.2%

Ukupno

2346

100.0%

2359

100.0%

2364

100.0%

2368

100.0%

 

 Kada je u pitanju nagrađivanje na radu svojom mesečnom zaradom nezadovoljno je skoro dve trećine zaposlenih-60.3% a samo 1.6% ispitanika je izjavilo da je veoma zadovoljan svojom platom (grafikon br.4). Istraživanje sprovedeno na nivou Srbije pokazuje  slične rezultate, platom je  nezadovoljno 57.7%.

 

Grafikon br.4

 

 

Poglavlje koja se odnose na profesionalni razvoj sadrži dva pitanja, a odgovori pokazuju da postoji visok stepen nezadovoljstva zaposlenih i mogućnošću edukacije (zadovoljno manje od trećine anketiranih-29.4% a nezadovoljnih je nešto manje od polovine anketiranih-44.9%) i mogućnošću napredovanja (nezadovoljna je skoro polovina  zaposlenih-45.4%) - tabela br.3.

 

Tabela br.3 Mišljenje zaposlenih o mogućnostima profesionalno razvoja na poslu

              Ocena

   Mogućnost edukacije

  Mogućnost napredovanja

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

310

13.2%

329

14.0%

Nezadovoljan

745

31.7%

738

31.4%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

605

25.7%

627

26.7%

Zadovoljan

604

25.7%

580

24.7%

Veoma zadovoljan

86

3.7%

78

3.3%

Ukupno

2350

100.0%

2352

100.0%

Deo upitnika koji se odnosi na profesionalne zahteve i odnos rukovodećeg kadra sadrži pet pitanja. Mogućnost izbora sopstvenog načina rada ima 45.8% zaposlenih, neodlučnih je 25.3% a 28.9% nema tu mogućnost. Podrškom koju dobijaju od pretpostavljenih zadovoljna je polovina zaposlenih – 51.6%, nešto manje od trećine je nezadovoljna odnosom rukovodilaca prema njima i njihovom radu – 26.6%, dok je petina neodlučna po tom pitanju. Svoje ideje pretpostavljenim može da iznese nešto manje od polovine zaposlenih u domu zdravlja-48.6% dok 28.3% smatra da nema tu mogućnost. Najveći deo zaposlenih čak 82.0% zna kojoj osobi odgovara za rad. Dobijanjem informacija o najvažnijim promenama koje se odnose na službu u kojoj rade zadovoljna je skoro polovina zaposlenih 42.2% (tabela br.4).

 

Tabela br.4 Mišljenje zaposlenih o profesionalnim zahtevima na poslu

 

Ocena

 

Mogu da izaberem svoj način rada

 

Podrška pretpostavljenih

 

Mogu da iznesem svoje ideje

Dobijam informacije o promenama u službi

n

%

n

%

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

192

8.2 %

266

11.2%

250

10.6%

297

12.5%

Nezadovoljan

487

20.7%

366

15.4%

418

17.7%

555

23.4%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

596

25.3%

516

21.8%

545

23.1%

521

21.9%

Zadovoljan

937

39.8%

947

40.0%

925

39.2%

829

34.9%

Veoma zadovoljan

141

6.0%

275

11.6%

223

9.4%

173

7.3%

Ukupno

2353

100.0%

2370

100.0%

2361

100.0%

2375

100.0%

 

Na pitanje da li su često izloženi stresu na poslu pozitivno je odgovorilo 64.7% zaposlenih.

Manje od polovine anketiranih (42.7%) ne planira da menja svoj posao, svega 3.8% bi otišlo u privatni sektor, 11.1% bi radilo na poslovima van zdravstvene zaštite a gotovo polovina ispitanika-42.4% bi ipak ostala u državnom sektoru. Ovi rezultati se znatno razlikuju u odnosu na istraživanje sprovedeno u beogradskim zdravstvenim ustanovama u prethodnoj godini gde je 31.4% anketiranih izjavilo da planira da potraži drugi posao, a čak 45.4% zaposlenih  se izjasnilo da neće ostati u državnom sektoru, što je verovatno posledica većih mogućnosti koje nudi veliki grad. Međutim, ako se posmatraju rezultati na nivou Srbije u 2007.god. dobijaju se veoma slični procenti naročito kad je u pitanju broj anketiranih koji ne bi menjali posao dok je nešto više zaposlenih na našem okrugu koji bi ostali u državnom sektoru (grafikon br.5).

 

Grafikon br.5

 

Primenom neparametriskih statistiških testova, ustanovljeno je da ne postoji statistički značajna razlika u zadovoljstvu poslom u odnosi na pol, a postoji kada se posmatra zadovoljstvo zaposlenih u odnosu na završenu školu (x˛=60.540, df=16, p<0.05), na zanimanje (x˛=30.856, df=12, p<0.05) (tabela br.5), kao i na obavljanje rukovodeće funkcije (x˛=33.314, df=4, p<0.05).

 

Tabela br.5 Opšte zadovoljstvo zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga u 2007.god. prema profilu zaposlenih

Ocena

 Zdravstveni radnik

 Zdravstveni saradnik

 Administrativni radnik

 Tehnički radnik

n

%

n

%

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

104

6.5 %

9

7.8%

6

3.9%

38

10.2%

Nezadovoljan

171

10.6%

17

14.8%

14

9.2%

55

14.7%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

555

34.6%

33

28.7%

47

30.9%

138

36.9%

Zadovoljan

613

38.2%

41

35.6%

74

48.7%

114

30.5%

Veoma zadovoljan

162

10.1%

15

13.1%

11

7.2%

29

7.7%

Ukupno

1605

100.0%

115

100.0%

152

100.0%

374

100.0%

 

DISKUSIJA

 

U odnosu na socio-demografske karakterisitike, može se zaključiti da među anketiranim su zastupljenije žene (75.8%), prosečna starost zaposlenih je 42 godine. U odnosu na završenu školu najviše je zaposlenih sa završenom srednjom školom (59.5%), a prema zanimanju najzastupljeniji su zdravstveni radnici (71.5%). Radni staž se kreće od manje od jedne godine do 40 godina, a prosečna dužina je 18.38±9.13 godina, 12.0% anketiranih trenutno obavlja neku od rukovodećih funkcija.

Anketiranje je pokazalo da je svojim poslom zadovoljno svega 47.1% što je više nego na nivou republike-45.8%, a takođe više nego u beogradskim domovima zdravlja u prethodnoj godini (42%). U Velikoj Britaniji je 75% zaposlenih zadovoljno svojim radom (1). Više od trećine anketiranih 34.1% je izjavilo da je ni zadovoljno ni nezadovoljno poslom koji obavlja, što se možda može dovesti u vezu sa nepoverenjem u istraživanje i strahom da se daju iskreni odgovori jer sumnjaju u anonimnost odgovora. U odnosu na pol nema statistički značajne razlike u zadovoljstvu poslom, dok su nezadovoljniji zaposleni sa srednom stručnom spremom, tehnički radnici i zdravstveni saradnici i oni koji ne obavljaju rukovodeću funkciju.

Kada se posmatraju pojedini aspekti zadovoljstva odnosno nezadovoljstva anketirani radnici doma zdravlja su najnezadovoljniji mesečnom zaradom (60.3% ispitanika je nezadovoljno), potom je nezadovoljstvo mogućnošću napredovanja (45.4%), a najzadovoljniji su saradnjom sa kolegama (67.7%), raspoloživim vremenom za obavljanje zadatih poslova (60.0%) i međuljudskim odnosima (55.0%). Nezadovoljstvo mogućnošću edukacije iskazalo je 44.9% što je više nego u republici gde je nezadovoljno 40.7% zaposlenih. Podrškom od pretpostavljenih zadovoljno je 51.6% anketiranih što je slično proseku u državi 50.9%, a informacijma o najvažnijim promenama koje se odvijaju u službi u kojoj radi zadovoljno je 42.2% zaposlenih.

Manje od polovine ispitanika (42.7%) ne razmišlja o promeni posla a 11.1% bi radilo poslove van zdravstvene zaštite.

 

ZAKLJUČAK

 

Rezultati istraživanja zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga pokazuje da je nešto malo manje od polovine (47.1%) zaposlenih zadovoljno poslom koji obavlja. Posmatrano pojedinačno među ustanovama primarne zdravstvene zaštite najzadovoljniji su zaposleni u manjim domovima zdravlja kao što su DZ Tutin i DZ Raška  a najmanje zadovoljni su zaposleni u DZ Kraljevo.  Što se tiče zadovoljstva zaposlenih u opštim bolnicama rezultati pokazuju sličan stepen zadovoljstva zaposlenih dok u specijalnim bolnicama je najveći procenat zadovoljnih u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Agens” Mataruška banja a najmanje u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja.

Manje od polovine zaposlenih ne razmišlja o promeni posla a 11.1% bi radilo posao van zdravstvene zaštite. Zaposleni su najnezadovoljniji svojom platom, brojem zaposlenih u službi u kojoj rade i mogućnošću napredovanja, a najzadovoljniji su saradnjom sa kolegama na poslu, međuljudskim odnosima i raspoloživim vremenom za obavljanje zadatih poslova.

Dobijeni rezultati ukazuju da bi menadžeri zdravstvenih ustanova morali uticati više na aspekte koji nisu vezani za materijalnu podlogu, kao što su informisanost zaposlenih, razvoj timskog rada, unapređenje organizacije posla i pružanje bolje podrške zaposlenima u realizaciji postavljenih zadataka

 

LITERATURA

  1. Nešković A, Janković S, Paunović M, Matijević D, Marčetić Lj.: Zadovoljstvo zaposlenih u primarnoj i bolničkoj zaštiti u Beogradu. Izazovi novog javno zdravlja, Gradski zavod za javno zdravlja, Beograd, 2006, 107-137