Zadovoljstvo zaposlenih za 2008. godinu

Istraživanje je sprovedeno 01.12.2008.god., kao instrument istraživanja korišćen je anonimni upritnik, kreiran od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije u okviru Programa Unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, a sadražao je 24 pitanja.

Obuhvaćeni su zaposleni svih zanimanja, za distribuciju i prikupljanje odgovora bili su odgovorni predsednik komisije za kvalitet i glavna sestra bolnice.

Za opisivanje ispitivane populacije korišćene su metode deskriptivne statistike: prosečna vrednost (aritmetička sredina), mere varijabiliteta (standardna devijacija) i relativni brojevi. Za utvrđivanje značajnosti razlike između obeležja korišćen je x² test. Zadovoljstvo zaposlenih je iskazano prosečnom ocenom na skali od 1 do 5, gde je 1=veoma nezadovoljan, a 5=veoma zadovoljan.

Baza podataka je kreirana u kompjuterskom programu Excel, a za statističku obradu podataka korišćen je SPSS program, verzija 10.0 (Statistical Package for Social Sciences).

Istraživanjem su obuhvaćeni svi zaposleni koji su bili prisutni na poslu u zdravstvenim ustanovama 01.12.2008.god. (osim u Specijalnoj bolnici za lečenje i rehabilitaciju Merkur Vrnjačka Banja u kojoj istraživanje ni ove godine nije obavljeno prema preporučenom uputstvu već je obuhvaćen samo deo zaposlenih radnika) 2534 zaposlena radnika su prihvatila učešće u anketi a vratilo se 2303 ispravnih, što predstavlja stopu odgovora od 90.9% što je gotovo ista stopa odgovora kao u prethodnoj godini

U odnosu na zanimanje najviše su bili zastupljeni zdravstveni radnici-71.5%, potom su tehnički radnici 15.2%, 6.9% su zdravstveni saradnici i najmanje je bilo administrativnih radnika 6.7%, za 90 zaposlena nema podatak o zanimanju (tabela br.1).

 Tabela br.1 Struktura anketiranih radnika u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga prema zanimanju

Što se tiče završene škole nešto iznad polovine anketiranih je sa završenom srednjom školom, potom su zaposleni sa završenim fakultetom 22.3%, višom školom 10.3%, najmanje sa završenom osnovnom školom 7.8% i bez osnovne škole 0.4% za poslenih (grafikon br.1).

Grafikon br.1

75.8% ispitanika je ženskog pola, a 24.2% muškog što je isto kao i u prethodnom istraživanju. Starost zaposlenih se kretala od 20 do 64 godine, prosečna starost bila je 44.31±8.88 godina. Radni staž zaposlenih u bolnici se kreće od manje od jedne godine godine do 39 godine, a prosečna dužina radnog staža je 18.17±9.41 godina. Više od dve trećine ispitanika ne obavlja rukovodeću dužnost 89.1%.

Svojim poslom zadovoljno je 47.7% zaposlenih što je gotovo isto kao u prethodnom istraživanju-47.1% a manje od republičkog proseka-51.1%, 16.8% je nezadovoljno (u prošloj godini procenat nezadovoljnih je bio veći-18.9%), a 35.5% se izjasnilo da su ni zadovoljni ni nezadovoljni (grafikon br.2).

Grafikon br.2

Posmatrajući pojedinačno zdravstvene ustanove, najzadovoljniji su zaposleni u DZ Tutin gde je zadovoljnih i veoma zadovoljnih čak 96.3% zaposlenih, potom u Domu zdravlja Raška 69.6% a najmanje zadovoljnih i veoma nezadovoljnih je u Zavodu za javno zdravlje Kraljevo 35.4% i DZ Vrnjačka Banja 40.5% (tabela br.2).

Tabela br.2 Opšte zadovoljstvo zaposlenih radnika u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga u 2008.god.

Ako posmatramo pojedinačno po segmentima zadovoljstva zaposlenih kadrovskim potencijalom je zadovoljno 39.0% zaposlenih dok je nešto manji broj nezadovoljno brojem radnika u službi-34.0%. Neposrednom sradnjom sa kolegama zadovoljno je  više od polovine ispitanika 69.1% što je veći procenat nego prethodne godine-67.7%, a slično rezultatima na republičkom nivou-68.7%) a nezadovoljno svega 9.4% zaposlenih, dok je međuljudskim odnosima nezadovoljna jedna petina anketiranih a 57.4% je zadovoljno i veoma zadovoljno što je bolje od republičkog proseka koji iznosi 54.5% (grafikon br.3).

Grafikon br.3

Četiri pitanja se odnose na uslove rada na radnom mestu, a odgovori pokazuju visok stepen nezadovoljstva zaposlenih i opremom u službi (nezadovoljno je više od trećine anketiranih-34.2%) i radnim prostorom u službi (nezadovoljno je 26.1% anketiranih). Posmatrano u odnosu na prethodnu godinu primećuje se manje nezadovoljstvo opremom i radnim prostorom. Organizacijom posla zadovoljno je 51.6% zaposlenih a raspoloživim vremenom  za obavljanje zadataka 60.2% radnika (tabela br.2).

Tabela br.2. Mišljenje zaposlenih o uslovima rada

 Kada je u pitanju nagrađivanje na radu svojom mesečnom zaradom nezadovoljno je nešto malo više od polovine zaposlenih-56.2%  što je manje nego u prethodnom istraživanju kada je preko 60% zaposlenih bilo nezadovoljno mesečnim primanjem, a samo 2.3% ispitanika je izjavilo da je veoma zadovoljan svojom platom (grafikon br.4). Istraživanje sprovedeno na nivou Srbije pokazuje  slične rezultate, platom je  nezadovoljno 52.4%.

Grafikon br.4

Poglavlje koja se odnose na profesionalni razvoj sadrži dva pitanja, a odgovori pokazuju da postoji visok stepen nezadovoljstva zaposlenih i mogućnošću edukacije (zadovoljno manje od trećine anketiranih-31.1% ali je to veći procenat nego u prošloj godini a nezadovoljnih je nešto manje od polovine anketiranih-41.6%) i mogućnošću napredovanja (nezadovoljna je skoro polovina  zaposlenih-40.6%) - tabela br.3.

Tabela br.3 Mišljenje zaposlenih o mogućnostima profesionalno razvoja na poslu

Deo upitnika koji se odnosi na profesionalne zahteve i odnos rukovodećeg kadra sadrži pet pitanja. Mogućnost izbora sopstvenog načina rada ima 46.7% zaposlenih, neodlučnih je 28.7% a 24.7% nema tu mogućnost. Podrškom koju dobijaju od pretpostavljenih zadovoljna je polovina zaposlenih – 53.3%, nešto manje od četvrtine je nezadovoljna odnosom rukovodilaca prema njima i njihovom radu – 22.4%, dok je petina neodlučna po tom pitanju. Svoje ideje pretpostavljenim može da iznese nešto polovina zaposlenih u zdravstvenim ustanovama-51.0% dok 23.8% smatra da nema tu mogućnost. Najveći deo zaposlenih čak 82.9% zna kojoj osobi odgovara za rad. Dobijanjem informacija o najvažnijim promenama koje se odnose na službu u kojoj rade zadovoljna je skoro polovina zaposlenih 46.2% (tabela br.4).

Tabela br.4 Mišljenje zaposlenih o profesionalnim zahtevima na poslu

Na pitanje da li su često izloženi stresu na poslu pozitivno je odgovorilo 63.3% zaposlenih.

Manje od polovine anketiranih (41.3%) ne planira da menja svoj posao, svega 2.0% bi otišlo u privatni sektor, 10.3% bi radilo na poslovima van zdravstvene zaštite a gotovo polovina ispitanika-46.4% bi ipak ostala u državnom sektoru. Ovi rezultati se razlikuju u odnosu na republički nivo u smislu većeg procenta zaposlenih na Raškom okrugu koji bi ostali u državnom sektoru i manjeg procenta koji bi otišli u privatni sektor (grafikon br.5).

Grafikon br.5

Primenom neparametriskih statističkih testova, ustanovljeno je da ne postoji statistički značajna razlika u zadovoljstvu poslom u odnosi na zanimanje koje obavljaju, a postoji kada se posmatra zadovoljstvo zaposlenih u odnosu na završenu školu (x²=56.658, df=16, p<0.05), na pol (x²=12.003, df=4, p<0.05), kao i na obavljanje rukovodeće funkcije (x²=26.571, df=4, p<0.05).

DISKUSIJA

U odnosu na socio-demografske karakterisitike, može se zaključiti da među anketiranim su zastupljenije žene (75.8%), prosečna starost zaposlenih je 42 godine. U odnosu na završenu školu najviše je zaposlenih sa završenom srednjom školom (59.2%), a prema zanimanju najzastupljeniji su zdravstveni radnici (71.3%). Radni staž se kreće od manje od jedne godine do 40 godina, a prosečna dužina je 18.17±9.41 godina, 10.9% anketiranih trenutno obavlja neku od rukovodećih funkcija.

Anketiranje je pokazalo da je svojim poslom zadovoljno svega 47.7% što je više negoprošle godine a manje nego na nivou republike-51.1%. U Velikoj Britaniji je 75% zaposlenih zadovoljno svojim radom. Više od trećine anketiranih 35.5% je izjavilo da je ni zadovoljno ni nezadovoljno poslom koji obavlja, što se možda može dovesti u vezu sa nepoverenjem u istraživanje i strahom da se daju iskreni odgovori jer sumnjaju u anonimnost odgovora. U odnosu na pol ima statistički značajne razlike u zadovoljstvu poslom jer su žene zadovoljnije poslom koji obavljaju, dok su nezadovoljniji zaposleni sa srednom stručnom spremom i oni koji ne obavljaju rukovodeću funkciju.

Kada se posmatraju pojedini aspekti zadovoljstva odnosno nezadovoljstva anketirani radnici zdravstvenih ustanova su najnezadovoljniji mesečnom zaradom (56.2% ispitanika je nezadovoljno), potom je nezadovoljstvo mogućnošću napredovanja (40.3%), a najzadovoljniji su saradnjom sa kolegama (69.1%), raspoloživim vremenom za obavljanje zadatih poslova (60.2%) i međuljudskim odnosima (57.4%). Nezadovoljstvo mogućnošću edukacije iskazalo je 41.6% što je više nego u republici gde je nezadovoljno 36.5% zaposlenih. Podrškom od pretpostavljenih zadovoljno je 53.3% anketiranih što je manje od proseka u državi 56%, a informacijma o najvažnijim promenama koje se odvijaju u službi u kojoj radi zadovoljno je 46.2% zaposlenih.

Manje od polovine ispitanika (41.3%) ne razmišlja o promeni posla a 10.3% bi radilo poslove van zdravstvene zaštite.

ZAKLJUČAK

Rezultati istraživanja zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga pokazuje da je nešto malo manje od polovine (47.7%) zaposlenih zadovoljno poslom koji obavlja što je nešto više nego u prethodnoj godini istraživanja a manje od republičkog proseka.

Posmatrano pojedinačno među domovima zdravlja najzadovoljniji su zaposleni u DZ Tutin i DZ Raška  a najmanje zadovoljni su zaposleni u DZ Vrnjačka Banja.  Što se tiče zadovoljstva zaposlenih u opštim bolnicama rezultati pokazuju veći stepen zadovoljstva u OB Novi Pazar dok u specijalnim bolnicama je najmanji procenat zadovoljnih u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Agens” Mataruška banja i Specijalnoj bolnici “Merkur“ Vrnjačka Banja a najveći u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja.

U odnosu na prethodnu godinu rezultati pokazuju da postoji neznatno povećanje stepena zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga i to za manje od jednog procenta. Najveći procenat povečanja je u DZ Tutin gde je zadovoljno svojim poslom preko 90% zaposlenih i niko se nije izjasnio za opciju nezadovoljan. Osim ove zdravstvene ustanove povečanje stepena zadovoljstva zaposlenih je i u DZ Kraljevo, DZ Novi Pazar, DZ Vrnjačka Banja, OB Novi Pazar, Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja i Specijalnoj bolnici Novi Pazar. Najmanji pad procenta zadovoljnih zaposlenih je u OB Kraljevo za 0.2%, potom u DZ Raška oko 5%, Zavodu za javno zadravlje Kraljevo gotovo 10% i najviše u Specijalnoj bolnici “Merkur“ Vrnjačka Banja skoro 20% i Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Agens” Mataruška banja za skoro 30%. Treba napomenuti da u Specijalnoj bolnici “Merkur“ Vrnjačka Banja istraživanje zadovoljstva zaposlenih nije realizovano u skladu sa uputstvo koje im je prosleđeno tako da nisu anketirani svi zaposleni koji su bili na poslu u trenutku realizacije istraživanja i uzorak je mali.

U odnosu na prethodnu godinu manji je procenat zaposlenih koji ne razmišlja o promeni posla, manje je onih koji bi prešli u privatni sektor i onih koji bi radili posao van zdravstvene zaštite, a veći broj zaposlenih bi ostao u zdravstvu.

Zaposleni su najnezadovoljniji svojom platom, brojem zaposlenih u službi u kojoj rade i mogućnošću napredovanja, a najzadovoljniji su saradnjom sa kolegama na poslu, međuljudskim odnosima i raspoloživim vremenom za obavljanje zadatih poslova što je potpuno isto kao u prošloj godini.

S obzirom da zadovoljstvo zaposlenih u zdravstvenim ustanovama utiče na produktivnost i kvalitet rada potrebno je da menadžeri zdravstvenih ustanova u kojima je došlo do pada zadovoljstva zaposlenih u odnosu na prethodno istraživanje, sagledaju razloge nezadovoljstva i u skladu sa mogućnostima kroz bolju informisanost i podršku zaposlenim pokušaju da povećaju njihovu profesionalnu satisfakciju.