Zadovoljstvo zaposlenih za 2009. godinu

 

Istraživanje je sprovedeno 14.12.2009.god., kao instrument istraživanja korišćen je anonimni upritnik, kreiran od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije u okviru Programa Unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, a sadržao je 7 pitanja.

Obuhvaćeni su zaposleni svih zanimanja, za distribuciju i prikupljanje odgovora bili su odgovorni predsednik komisije za kvalitet i glavna sestra bolnice.

Za opisivanje ispitivane populacije korišćene su metode deskriptivne statistike: prosečna vrednost (aritmetička sredina), mere varijabiliteta (standardna devijacija) i relativni brojevi. Za utvrđivanje značajnosti razlike između obeležja korišćen je x˛ test. Zadovoljstvo zaposlenih je iskazano prosečnom ocenom na skali od 1 do 5, gde je 1=veoma nezadovoljan, a 5=veoma zadovoljan.

Baza podataka je kreirana u kompjuterskom programu Excel, a za statističku obradu podataka korišćen je SPSS program, verzija 10.0 (Statistical Package for Social Sciences).

 

REZULTATI

 

Istraživanjem su obuhvaćeni svi zaposleni koji su bili prisutni na poslu u zdravstvenim ustanovama 14.12.2009.god. 2686 zaposlena radnika su prihvatila učešće u anketi a vratilo se 2258 ispravnih, što predstavlja stopu odgovora od 84.1% što je nešto manja  stopa odgovora kao u prethodnoj godini (90.9%).

U odnosu na zanimanje najviše su bili zastupljeni zdravstveni radnici-74.2%, potom su tehnički radnici 13.2%, 6.6% su zdravstveni saradnici i najmanje je bilo administrativnih radnika 5.9%, za 19 zaposlena nema podatak o zanimanju (tabela br.1).

 

Tabela br.1 Struktura anketiranih radnika u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga prema zanimanju

Zanimanje

n

%

Zdravstveni radnik

1662

74.2%

Zdravstveni saradnik

148

6.6%

Administrativni radnik

133

5.9%

Tehnički radnik

296

13.2%

UKUPNO

2239

100.0%

 

Svojim poslom zadovoljno je 46.4% zaposlenih što je nešto manje nego u prethodnom istraživanju-47.7% u 2008.godini i 47.1% u 2007.godini. Procenat nezadovoljnih je nešto veći u poslednjoj godini istraživanja i iznosi jednu petinu anketiranih radnika dok je u prethodnim godinama to bilo 16.8% u 2008.god i  18.9% u 2007.godini. Jedino je procenat neopredeljenih i dalje oko jedne trećine anketiranih 33.4% (grafikon br.2).

 

Grafikon br.2 

Posmatrajući pojedinačno zdravstvene ustanove, najzadovoljniji su zaposleni u DZ Tutin gde je zadovoljnih i veoma zadovoljnih čak 92.5% zaposlenih, potom u Zavodu za javno zdravlje Kraljevo 57.1% i Domu zdravlja Raška 55.3% a najmanje zadovoljnih i veoma zadovoljnih je u SB za lečenje i rehabilitaciju Merkur Vrnjačka Banja 31.6% i DZ Kraljevo 39.8% (tabela br.2).

 

Tabela br.2 Opšte zadovoljstvo zaposlenih radnika u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga u 2009.god.

 

Zadovoljstvo

DZ Kraljevo

DZ Novi Pazar

DZ Vrnjačka Banja

DZ Raška

DZ Tutin

OB Kraljevo

OB Novi Pazar

SB Agens

SB Merkur

SB za interne bolesti Vrnjačka Banja

SB Novi Pazar

Zavod za javno zdravlje Kraljevo

Veoma nezadovoljan

5.9%

13.3%

8.4%

8.5%

0.7%

5.5%

7.8%

8.2%

0.0%

8.0%

16.5%

4.8%

Nezadovoljan

14.2%

16.9%

8.4%

9.6%

0.0%

10.5%

16.6%

10.2%

10.5%

20.0%

9.4%

7.9%

Ni zadovoljan ni nezadovoljan

40.2%

25.8%

39.8%

26.6%

6.7%

40.9%

33.2%

38.8%

57.9%

32.0%

25.9%

30.2%

Zadovoljan

33.9%

26.3%

36.1%

44.7%

35.8%

39.9%

31.6%

38.8%

26.3%

40.0%

36.5%

44.4%

Veoma zadovoljan

5.9%

17.7%

7.2%

10.6%

56.7%

3.2%

10.8%

4.1%

5.3%

0.0%

11.8%

12.7%

 

Posmatrajući pojedinačno po zdravstvenim ustanovama Raškog okruga, prosečne ocene zadovoljstva zaposlenih  pokazuje neznatne oscilacije koje na ukupnom nivou za Raški okrug daje gotovo istu vrednost u svim posmatranim godinama ispitivanja (grafikon br.3).

  

Grafikon br.3

Ako posmatramo pojedinačno po segmentima zadovoljstva zaposlenih neposrednom sradnjom sa kolegama zadovoljno je  više od polovine ispitanika 66.6% što je nešto manji  procenat nego prethodne godine-69.1%, a nezadovoljan je svaki deseti zaposleni, dok je međuljudskim odnosima nezadovoljna jedna petina anketiranih a 51.9% je zadovoljno i veoma zadovoljno (grafikon br.4).

 

Grafikon br.4

 

 

Dva pitanja se odnose na uslove rada na radnom mestu, a odgovori pokazuju visok stepen nezadovoljstva zaposlenih opremom u službi (nezadovoljna je četvrtina anketiranih-25.0%) a nešto manji procenat nezadovoljnih raspoloživim vremenom  za obavljanje zadataka 21.7% radnika (tabela br.2).

 

Tabela br.2. Mišljenje zaposlenih o uslovima rada

Ocena

Oprema za rad

Raspoloživo vreme za obavljanje zadataka

n

%

n

n

Veoma nezadovoljan

170

7.6%

116

5.2%

Nezadovoljan

390

17.4%

369

16.5%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

692

30.8%

547

24.5%

Zadovoljan

775

34.5%

995

44.5%

Veoma zadovoljan

219

9.8%

210

9.4%

Ukupno

2246

100.0%

2237

100.0%

 

Kada je u pitanju nagrađivanje na radu svojom mesečnom zaradom nezadovoljno je nešto malo više od polovine zaposlenih-52.9%  što je manje nego u prethodnim istraživanju kada je 56.2% odnosno 60.3% zaposlenih bilo nezadovoljno mesečnim primanjem, a samo 6.4% ispitanika je izjavilo da je veoma zadovoljan svojom platom (grafikon br.5). Istraživanje sprovedeno na nivou Srbije pokazuje  slične rezultate, platom je u 2008. godini nezadovoljno 52.4% anketiranih radnika.

  

Grafikon br.5

 

 Poglavlje koja se odnose na mogućnost odlaska na edukacije (profesionalni razvoj zaposlenih sadrži dva pitanja i rezultati pokazuju nezadovoljstvo kod trećine anketiranih radnika. Mogućnošću profeionalnog razvoja nezadovoljna je trećina zaposlenih a zadovoljno 41.4%, dok je mogućnošću edukacije nezadovoljno nešto više od trećine anketiranih-38.4% i skoro isti procenat je zadovoljnih zdravstvenih radnika 35.0% - tabela br.3.

 

Tabela br.3 Mišljenje zaposlenih o mogućnostima edukacije i profesionalnog razvoja na poslu

Ocena

Mogućnost edukacije

Mogućnost profesionalnog razvoja

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

227

10.2%

179

8.0%

Nezadovoljan

627

28.2%

514

23.0%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

589

26.5%

617

27.6%

Zadovoljan

601

27.0%

720

32.3%

Veoma zadovoljan

178

8.0%

202

9.1%

Ukupno

2222

100.0%

2232

100.0%

 

Deo upitnika koji se odnosi na profesionalne zahteve i odnos rukovodećeg kadra sadrži šest pitanja. Mogućnost izbora sopstvenog načina rada (autonomija u poslu) ima 58.2% zaposlenih, neodlučnih je 26.8% a 15.1% nema tu mogućnost. Podrškom koju dobijaju od pretpostavljenih zadovoljna je polovina zaposlenih – 51.7%, nešto manje od četvrtine je nezadovoljna odnosom rukovodilaca prema njima i njihovom radu – 23.7%, i isto toliko je neodlučnih po tom pitanju. Svoje ideje pretpostavljenim može da iznese nešto polovina zaposlenih u zdravstvenim ustanovama-51.4% dok 24.3% smatra da nema tu mogućnost. Dobijanjem jasnih uputstava šta se očekuje od zaposlenog u realizaciji njegovih zadataka zadovoljna je polovina a nezadovoljna četvrtina zaposlenih. Postojanjem redovnih evaluacija rada zaposlenih od strane rukovodstva zadovoljno je  manje od polovine zaposlenih 45.6% a nezadovoljno 24.5% anketiranih zdravstvenih radnika (tabela br.4).

 

Tabela br.4 Mišljenje zaposlenih o profesionalnim zahtevima na poslu

 

Ocena

Autonomija u poslu

Podrška pretpostavljenih

Mogu da iznesem svoje ideje

Dobijam jasnih uputstava o zadacima koje obavljate

Postojanje redovnih evaluacija rada zaposlenih od strane rukovodstva

n

%

n

%

n

%

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

89

4.0%

195

8.7%

167

7.5%

122

5.5%

151

6.8%

Nezadovoljan

247

11.1%

357

15.9%

375

16.8%

335

15.1%

392

17.7%

Ni zadovoljan ni nezadovoljan

596

26.8%

532

23.7%

541

24.2%

562

25.3%

663

29.4%

Zadovoljan

1022

45.9%

849

37.9%

880

39.4%

927

41.8%

802

36.1%

Veoma zadovoljan

274

12.3%

310

13.8%

268

12.0%

272

12.3%

211

9.5%

Ukupno

2228

100%

2243

100%

2231

100%

2218

100%

2219

100%

Nakon posla, emocionalnu iscrpljenost oseća gotovo polovina zaposlenih 46.7%, fizičku i više od polovine 52.0% a jedna trećina oseti umor i na samu pomisao na posao.

Oko trećine anketiranih (35.7%) ne planira da menja svoj posao, svega 5.5% bi otišlo u privatni sektor, 6.2% bi radilo na poslovima van zdravstvene zaštite a polovina ispitanika-52.6% bi ipak ostala u državnom sektoru (grafikon br.6).

 

Grafikon br.6

 

 

Na pitanje da li su zadovoljniji svojim poslom sada nego pre pet godina jedna trećina zaposlenih je izjavila da jeste, 28.3% je nezadovoljnije danas a gotovo 40% zaposlenih je neodlučno.

Primenom neparametriskih statističkih testova, ustanovljeno je da postoji visoko statistički značajna razlika u zadovoljstvu poslom u odnosi na zanimanje koje obavljaju gde su zadovoljniji zdravstveni i administrativni radnici (x˛=45.884, df=12, p<0.05), i na obavljanje rukovodeće funkcije (x˛=32.62, df=4, p<0.05) gde su zadovoljniji zaposleni koji obavljaju neku rukovodeću funkciju.

 

DISKUSIJA

 

Anketiranje je pokazalo da je svojim poslom zadovoljno svega 46.4% što je manje nego prošle godine 47.7%. U Velikoj Britaniji je 75% zaposlenih zadovoljno svojim radom (1). Više od trećine anketiranih 33.4% je izjavilo da je ni zadovoljno ni nezadovoljno poslom koji obavlja, što se možda može dovesti u vezu sa nepoverenjem u istraživanje i strahom da se daju iskreni odgovori jer sumnjaju u anonimnost odgovora.

U odnosu na zanimanje zadovoljniji su zaposleni zdravstveni rad i administartivni radnici i oni koji  obavljaju rukovodeću funkciju.

Kada se posmatraju pojedini aspekti zadovoljstva odnosno nezadovoljstva anketirani radnici zdravstvenih ustanova su najnezadovoljniji mesečnom zaradom (52.9% ispitanika je nezadovoljno, što je manje nego u prethodnoj godini-56.7%), potom je nezadovoljstvo mogućnošću kontinuirane edukacije (38.4%), a najzadovoljniji su saradnjom sa kolegama (66.6%), autonomnošću u obavljanju zadatih poslova (58.2%) i mogućnošću korišćenja svojih znanja, sposobnosti i veština u radu (57.0%). Međuljudskim odnosima je zadovoljna polovina anketiranih radnika što je manje nego u prošloj godini kada je 57.4% zaposlenih radnika se opredelilo za opciju zadovoljan i veoma zadovolja. Podrškom od pretpostavljenih zadovoljno je 51.7% anketiranih što je takođe manje od prošlogodišnjih rezultata- 53.3%, a da evaluira rad svojih zaposlenih u zadovoljavajućem obimu smatra tek svaki čevrti zaposleni (24.5% zaposlenih radnika). Gotovo polovina anketiranih zdravstvenih radnika je emocionalno iscrpljena nakon posla, svaki drugi je fizički iscrpljen a svaki treći oseća umor i pri samoj pomisli na posao. Manje od trećine zdravstvenih radnika je zadovoljnije poslom danas nego pre pet godina, a za skoro 40% njih nema razlike.

Svaki treći ispitanik (35.7%) ne razmišlja o promeni posla, što je manje nego u prethodnom istraživanju gde se za ovu opciju bila opredelila gotovo polovina anketiranih zdravstvenih radnika, a samo 6.2% bi radilo poslove van zdravstvene zaštite ( 2008.god ih je bilo nešto više-10.3%).

 

ZAKLJUČAK

Rezultati istraživanja zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga pokazuje da je nešto malo manje od polovine (46.4%) zaposlenih zadovoljno poslom koji obavlja što je nešto manje nego u prethodnoj godini istraživanja.

Posmatrano pojedinačno među domovima zdravlja najzadovoljniji su zaposleni u DZ Tutin i DZ Raška  a najmanje zadovoljni su zaposleni u DZ Vrnjačka Banja.  Što se tiče zadovoljstva  zaposlenih u opštim bolnicama rezultati pokazuju veći stepen zadovoljstva u OB Kraljevo dok u specijalnim bolnicama je najmanji procenat zadovoljnih u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja i Specijalnoj bolnici “Merkur“ Vrnjačka Banja a najveći u Specijalnoj bolnici Novi Pazar.

U odnosu na prethodnu godinu rezultati pokazuju da postoji smanjenje stepena zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga i to za oko dva procenta. Najveći pad zadovoljstva zaposlenih je u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja gde je čak jedna patina zaposlenih manje zadovoljna. Osim ove zdravstvene ustanove smanjenje stepena zadovoljstva zaposlenih je i u DZ Kraljevo, DZ Raška, DZ Tutin, OB Novi Pazar, SB za lečenje i rehabilitaciju Agens Mataruška banja, SB Merkur Vrnjačka Banja i Specijalnoj bolnici Novi Pazar. Porast procenta zadovoljnih  zaposlenih je u DZ Novi Pazar -4.3%, DZ Vrnjačka Banja-2.8%, OB Kraljevo za 2%  i Zavodu za javno zadravlje Kraljevo 21.3%.

U odnosu na prethodnu godinu manji je procenat zaposlenih koji ne razmišlja o promeni posla, manje je onih koji bi prešli u privatni sektor i onih koji bi radili posao van zdravstvene zaštite, a veći broj zaposlenih bi ostao u zdravstvu.

Zaposleni su najnezadovoljniji svojom platom, mogućnošću kontinuirane edukacije i profesionalnog razvoja, a najzadovoljniji su saradnjom sa kolegama, autonomnošću u obavljanju zadatih poslova  i mogućnošću korišćenja svojih znanja, sposobnosti i veština u radu. Veliki broj zaposlenih nema jasan stav o pojedinim posmatranim aspektima zadovoljstva pa svoje mišljenje saopštava ocenom „ni zadovoljan, ni nezadovoljan“

Zaposleni u zdravstvenim ustanovama predstavljaju njihovu najveću vrednost koju ne može zameniti primena ni najsavremenijih tehnologija, a čija satisfakcija bitno utiče na kvalitet pruženih usluga.  Potrebno je da menadžeri zdravstvenih ustanova u kojima je došlo do pada zadovoljstva zaposlenih u odnosu na prethodno istraživanje, sagledaju razloge nezadovoljstva i u skladu sa mogućnostima kroz bolju informisanost i podršku zaposlenim pokušaju da povećaju njihovu profesionalnu satisfakciju.