Zadovoljstvo zaposlenih u ustanovama Raškog okruga u 2010. godini

 

Zadovoljstvo poslom se definiše kao pozitivna emocionalna reakcija i stavovi pojedinca prema svom poslu. U praksi se često dešava da menadžeri nisu svesni činjenice da su zaposleni radnici uspešniji i efikasniji, ukoliko su zadovoljni. Uvođenjem brojnih složenih tehnologija u cilju poboljšanja performansi proizvodnog procesa, previde se mere za povećanje zadovoljstva zaposlenih. Zadovoljstvo poslom utiče na radni učinak i to na:

  1. Produktivnost: na nivou organizacije a ne pojedinca. U organizacijama gde je veći stepen zadovoljstva zaposlenih veća je i produktivnost.
  2. Apsentizam: pokazana je negativna veza zadovoljstva i izostanaka, ali je povezanost umerena.
  3. Nemar: pasivno prepuštanje da se uslovi pogoršaju, hroničan broj izostanaka, kašnjenja, smanjeno ulaganje truda, povećana stopa grešaka-kada je nizak stepen zadovoljstva.
  4. Zadovoljstvo korisnika: zadovoljni radnici su prijateljski nastrojeni, ljubazni, spremni za pitanja, a to pacijenti cene, što vodi zadovoljstvu i odanosti pacijenta. Odnos važi i u obrnutom smeru-nezadovoljni korisnici mogu povećati nezadovoljstvo zaposlenih.
  5. Fluktuaciju zaposlenih: nezadovoljni radnici češće menjaju radnu organizaciju.

Prema tome, radnik zadovoljan poslom ima pozitivan stav prema radu, uspešniji je i efikasniji na poslu (proizvodi više i manje odsustvuje a posla), i ostaće veran radnoj organizaciji u kojoj radi.

Istraživanje je sprovedeno 06.12.2010.god., kao instrument istraživanja korišćen je anonimni upritnik, kreiran od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije u okviru Programa Unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, a sadržao je 7 pitanja.

Obuhvaćeni su zaposleni svih zanimanja, za distribuciju i prikupljanje odgovora bili su odgovorni predsednik komisije za kvalitet i glavne sestre bolnica i domova zdravlja. Zbog vanrednog stanja izazvanog zemljotresom u ZC Studenica Kraljevo i Zavodu za javno zdravlje Kraljevo nije obavljeno istraživanje zadovoljstva zaposlenih.

Za opisivanje ispitivane populacije korišćene su metode deskriptivne statistike: prosečna vrednost (aritmetička sredina), mere varijabiliteta (standardna devijacija) i relativni brojevi. Za utvrđivanje značajnosti razlike između obeležja korišćen je x˛ test. Zadovoljstvo zaposlenih je iskazano prosečnom ocenom na skali od 1 do 5, gde je 1=veoma nezadovoljan, a 5=veoma zadovoljan.

Baza podataka je kreirana u kompjuterskom programu Excel, a za statističku obradu podataka korišćen je SPSS program, verzija 10.0 (Statistical Package for Social Sciences).

  

REZULTATI

 

Istraživanjem su obuhvaćeni svi zaposleni koji su bili prisutni na poslu u zdravstvenim ustanovama 06.12.2010.god. 1478 zaposlena radnika su prihvatila učešće u anketi a vratilo se 1303 ispravnih, što predstavlja stopu odgovora od 88.2% i nešto je viša  stopa odgovora nego u prethodnoj godini (84.1%).

U odnosu na zanimanje najviše su bili zastupljeni zdravstveni radnici-80.1%, potom su tehnički radnici 9.8%, 3.8% su zdravstveni saradnici i najmanje je bilo administrativnih radnika 5.6%, za 12 zaposlena nema podatak o zanimanju (tabela br.1).

 

Tabela br.1 Struktura anketiranih radnika u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga prema zanimanju

Zanimanje

n

%

Zdravstveni radnik

1044

80.9%

Zdravstveni saradnik

49

3.8%

Administrativni radnik

72

5.6%

Tehnički radnik

126

9.8%

UKUPNO

1291

100.0%

 

Svojim poslom zadovoljno je 46.8% zaposlenih, što je neznatno više nego u prethodnom istraživanju-46.4% u 2009.godini a manje nego u ranijim istraživanjima-47.7% u 2008.godini i 47.1% u 2007.godini. Procenat nezadovoljnih je nešto veći u poslednjoj godini istraživanja i iznosi 23.3% anketiranih radnika dok je u prethodnim godinama to bilo 20.3% u 2009.god., 16.8% u 2008.god. i  18.9% u 2007.godini. Procenat neopredeljenih ove godine beleži pad dok je u prethodnim uglavnom bio oko jedne trećine anketiranih- 29.9% (grafikon br.2).

 

Grafikon br.2

Istraživanje zadovoljstva zaposlenih u 2010.godini u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga pokazuje najveće zadovoljstvo zaposlenih administrativnih i zdravstvenih radnika. Za razliku od rezultata istraživanja na nivou republike najveći procenat veoma zadovoljnih je među tehničkim radnicima-15.2% gde je pak u Srbiji najveći procenat veoma nezadovoljnih-10.2%. U zdravstvenim ustanovama Raškog okruga najveći procenat veoma nezadovoljnih je među zdravstvenim saradnicima-20.4% gde se zapaža i najveći porast nezadovoljstva u odnosu na prethodnu godinu (tabela br.2).

 

Tabela br.2 Distribucija opšteg zadovoljstva zaposlenih izražena u procentima prema profilu zaposlenih, Raški okrug, 2008-2010

  

Zadovoljstvo

 

Zdravstveni radnici

 

Zdravstveni saradnici

 

Administrativni radnici

 

Tehnički radnici

2008

2009

2010

2008

2009

2010

2008

2009

2010

2008

2009

2010

Veoma nezadovoljan

 

4.6

6.8

12.9

5.4

8.8

20.4

6.2

4.5

6.9

7

 

13.2

 

9.6

 

Nezadovoljan

 

10.8

11.9

11.1

13.4

15

8.2

6.9

13.5

8.3

15.2

14.3

11.2

 

Ni zadovoljan ni nezadovoljan

 

35.4

33.5

29.9

38.2

25.9

28.6

33.8

32.3

19.4

35

37.1

35.2

 

Zadovoljan

 

40.4

35.8

36.4

32.9

29.2

28.6

45.5

39.2

51.5

37.1

29.3

28.8

 

Veoma zadovoljan

 

8.8

12

9.7

10.1

21.1

14.2

7.6

10.5

13.9

5.7

6.1

15.2

 

Posmatrajući pojedinačno zdravstvene ustanove, najzadovoljniji su zaposleni u DZ Tutin gde je zadovoljnih i veoma zadovoljnih čak 90.7% zaposlenih (manje nego u prethodnoj godini kada je bilo 92.5%), potom u SB Novi Pazar 65.3% (znatno više nego u 2009.godini-48.3%) i Domu zdravlja Raška 64.6% takođe više nego prethodne godine-55.3% a najmanje zadovoljnih i veoma zadovoljnih je u SB za lečenje internih bolesti Vrnjačka Banja 24.1% i DZ Novi Pazar 32.8% (tabela br.3).

 

Tabela br.3 Opšte zadovoljstvo zaposlenih radnika u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga u 2010.god.

 

Zadovoljstvo

 

 

DZ Novi Pazar

 

DZ Vrnjačka Banja

 

DZ Raška

 

DZ Tutin

 

OB Novi Pazar

 

SB Agens

 

SB Merkur

SB za interne bolesti Vrnjačka Banja

 

SB Novi Pazar

Raški okrug

 

Veoma nezadovoljan

 

22.0%

9.2%

6.1%

0.0%

 

 

8.9%

5.2%

7.8%

10.3%

12.2%

12.4%

 

Nezadovoljan

 

12.7%

7.9%

3.7%

3.7%

 

12.0%

15.5%

13.0%

24.1%

5.4%

10.9%

 

Ni zadovoljan ni nezadovoljan

 

32.5%

38.2%

25.6%

5.6%

 

 

36.1%

25.9%

28.6%

41.4%

16.2%

29.9%

 

Zadovoljan

 

28.0%

36.8%

57.3%

36.1%

 

36.3%

46.6%

46.8%

17.2%

48.6%

36.2%

 

Veoma zadovoljan

 

4.8%

7.9%

7.3%

54.6%

 

 6.7%

6.9%

3.9%

6.9%

17.6%

10.6%

 

Prosečne ocene zadovoljstva zaposlenih, a posmatrano pojedinačno po zdravstvenim ustanovama, pokazuje neznatne oscilacije koje na ukupnom nivou za Raški okrug daje gotovo istu vrednost u svim posmatranim godinama ispitivanja (grafikon br.3).

 

Grafikon br.3

 

Ako posmatramo pojedinačno po segmentima zadovoljstva zaposlenih neposrednom sradnjom sa kolegama zadovoljno je  više od polovine ispitanika 60.4%, što je najmanji procenat zadovoljnih u poslednje tri godine: 2009.god.-66.6% i 2008.godine-69.1%, a nezadovoljno je 13.5% zaposlenih, dok je međuljudskim odnosima nezadovoljno više od jedne petine anketiranih a 49.9% je zadovoljno i veoma zadovoljno (u 2009.god-51.9%) (grafikon br.4).

 

Grafikon br.4

Dva pitanja se odnose na uslove rada na radnom mestu, a odgovori pokazuju visok stepen nezadovoljstva zaposlenih opremom u službi (nezadovoljno je nešto manje od trećine anketiranih-30.4%) a nešto manji procenat nezadovoljnih raspoloživim vremenom  za obavljanje zadataka 29.7% radnika,  ali veći procenat nego u 2009.god. Kod ova dva pokazatelja koja se odnose na uslove rada zaposlenih zapaža se porast procenta nezadovoljni radnika a smanjenje procenta zadovoljnih kod zadovoljstva zaposlenih opremom za rad u službi, dok je kod pitanja zadovoljstva raspoloživim vremenom za obavljanje zadatih poslova porastao procenat zadovoljnih a smanjio se broj neopredeljenih zaposlenih radnika (tabela br.4).

 

Tabela br.4. Mišljenje zaposlenih o uslovima rada

 

       Ocena

 

Oprema za rad

Raspoloživo vreme za obavljanje zadataka

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

165

12.7%

83

6.4%

Nezadovoljan

230

17.7%

172

13.3%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

387

29.7%

279

21.5%

Zadovoljan

377

28.9%

620

47.8%

Veoma zadovoljan

144

11.1%

144

11.1%

Ukupno

1303

100.0%

1298

100.0%

 

 Kada je u pitanju nagrađivanje na radu svojom mesečnom zaradom nezadovoljno je nešto malo više od polovine zaposlenih-53.2%  što je neznatno više nego u prethodnim istraživanju kada je 52.9% u 2009, a manje nego u ranijim godinama istraživanja-56.2% u 2008.god, odnosno 60.3% zaposlenih bilo nezadovoljno mesečnim primanjem u prvoj,  2007.godini, istraživanja. Samo 6.5% ispitanika je izjavilo da je veoma zadovoljan svojom platom (grafikon br.5). Istraživanje sprovedeno na nivou Srbije pokazuje  slične rezultate, platom je u 2010. godini nezadovoljno oko 60% anketiranih radnika.

 

Grafikon br.5

 

Poglavlje koja se odnose na mogućnost profesionalnog usavršavanja sadrži dva pitanja i rezultati pokazuju nezadovoljstvo oko trećine anketiranih radnika. Mogućnošću profesionalnog razvoja nezadovoljna je trećina zaposlenih, a zadovoljno 41.0% što je veoma slično prošlogodišnjim rezultatima, dok je mogućnošću edukacije nezadovoljno nešto više od trećine anketiranih-34.1% a nešto veći procenat je zadovoljnih radnika 37.9% - tabela br.5.

 

Tabela br.5 Mišljenje zaposlenih o mogućnostima edukacije i profesionalnog razvoja na poslu

              Ocena

   Mogućnost edukacije

  Mogućnost profesionalnog razvoja

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

148

11.4%

142

10.9%

Nezadovoljan

295

22.6%

251

19.4%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

364

27.9%

373

28.8%

Zadovoljan

393

30.2%

403

31.1%

Veoma zadovoljan

98

7.5%

128

9.9%

Ukupno

1298

100.0%

1297

100.0%

 

 

Deo upitnika koji se odnosi na profesionalne zahteve i odnos rukovodećeg kadra sadrži pet pitanja. Mogućnost izbora sopstvenog načina rada (autonomija u poslu) ima 54.1% zaposlenih što je manji procenat nego u prethodnoj godini, neodlučnih je 27.7% a 18.2% nema tu mogućnost. Podrškom koju dobijaju od pretpostavljenih zadovoljna je polovina zaposlenih – 51.3%, nešto više od četvrtine je nezadovoljna odnosom rukovodilaca prema njima i njihovom radu – 26.8%, i 21.9% je neodlučnih po tom pitanju. Svoje ideje pretpostavljenim može da iznese polovina zaposlenih u zdravstvenim ustanovama-50.7% dok 25.9% smatra da nema tu mogućnost. Dobijanjem jasnih uputstava šta se očekuje od zaposlenog u realizaciji njegovih zadataka zadovoljna je polovina a nezadovoljna četvrtina zaposlenih. Postojanjem redovnih evaluacija rada zaposlenih od strane rukovodstva zadovoljno je  manje od polovine zaposlenih 46.2% a nezadovoljno 26.4% anketiranih zdravstvenih radnika (tabela br.6).

 

Tabela br.6 Mišljenje zaposlenih o profesionalnim zahtevima na poslu

Ocena

 

Autonomija u poslu

 

Podrška pretpostavljenih

 

Mogu da iznesem svoje ideje

Dobijam jasnih uputstava o zadacima koje obavljate

Postojanje redovnih evaluacija rada zaposlenih od strane rukovodstva

n

%

n

%

n

%

n

%

n

%

Veoma nezadovoljan

102

7.9%

139

10.7%

145

11.2%

106

8.2%

113

8.7%

Nezadovoljan

134

10.3%

210

16.1%

190

14.7%

160

12.3%

229

17.7%

Ni zadovoljan  ni nezadovoljan

359

27.7%

285

21.9%

304

23.5%

341

26.3%

356

27.5%

Zadovoljan

525

40.4%

470

36.1%

491

37.9%

531

41.0%

448

34.6%

Veoma zadovoljan

178

13.7%

198

15.2%

166

12.8%

158

12.2%

150

11.6%

Ukupno

1298

 

100%

1302

100%

1296

100%

1296

100%

1296

100%

 

Ako posmatramo svih pet godina istraživanja, zapaža se da su zaposleni u zdravstvu gotovo svake godine najzadovoljniji, odnosno najnezadovoljniji istim aspektima posla. Rezultati pokazuju da su zaposleni najzadovoljniji saradnjom sa kolegama, međuljudskim odnosima, vremenom raspoloživim za obavljanje zadatih poslova i podrškom pretpostavljenih. Ipak, zapaža se konstantan pad u zadovoljstvu zaposlenih saradnjom sa kolegama i međuljudskim odnosima što može biti posledica reperkusije ekonomske krize na interpersonalne odnose. Zadovoljstvo raspoloživim vremenom za realizaciju zadatih poslova i podrškom pretpostavljenih pokazuje neznatni porast u odnosu na prvu godinu istraživanja (grafikon br.6).

  

Grafikon br.6

 

Isti su aspekti i nezadovoljstva u poslednjih pet godina pri čemu se zapaža porast zadovoljnih zaposlenih radnika naročito kada je u pitanju mogućnost kontinuirane edukacije i profesionalnog razvoja, što je svakako veoma značajno za profesionalnu satisfakciju zaposlenih (grafikon br.7).

 

Grafikon br.7

U 2009.godini uvedena su nova pitanja koja se odnose na iscrpljenost povezanu sa poslom u okviru kojih su zaposleni, na skali od 1 do 5, ocenjivali fizičku i emocionalnu iscrpljenost povezanu sa poslom, kao i osećaj umora pri samoj pomisli na posao. Nakon posla, emocionalnu iscrpljenost oseća trećina zaposlenih 36.8%, što je manje nego u prethodnom istraživanju, kao i u odnosu na isti pokazatelj za nivo Republike Srbije-42.0%, fizičku manje od polovine 44.9% (u prošloj godini bilo-52.0%) a nešto više od jedne četvrtine oseti umor i na samu pomisao na posao, što je gotovo isto kao i na republičkom nivou (grafikon br.8).

 

Grafikon br.8

Posmatrajući iscrpljenost povezanu sa poslom po vrsti ustanove u kojoj zaposleni rade, emocionalu iscrpljenost u najvećem procentu osećaju zaposleni u domovima zdravlja gde često i uvek emocionalni umor oseća 38.2% zaposlenih, potom u specijalnim bolnicama-35.7% i u opštim bolnicama-34.4% (u ovom slučaju je to OB Novi Pazar). I fizička iscrpljenost je najprisutnija među zaposlenima u domovima zdravlja-49.1%, potom u opštim bolnicama-40.3% i najmanje u specijalnim bolnicama-38.9%. Umor pri samoj pomisli na posao najređe osećaju zaposleni u specijalnim bolnicama-23.1% a najčešće zaposleni u opštim bolnicama-31%.

Nešto manje od trećine anketiranih (30.0%) ne planira da menja svoj posao, što je manje nego u prethodnoj godini kada je 35.7% zaposlenih izjavilo da ne bi menjalo posao. Svega 2.8% bi otišlo u privatni sektor (u 2009.god. 5.5%), 4.1% bi radilo na poslovima van zdravstvene zaštite a više od polovine ispitanika-63.1% bi ipak ostala u državnom sektoru što je više nego u prethodnoj godini kada je polovina ispitanika se izjasnila za bi ostala u državnom sektoru zdravstva (grafikon br.9).

  

Grafikon br.9

Kada se posmatra distribucija zaposlenih u odnosu na pitanje da li bi menjali posao a prema zanimanju, primećuje se da je među onima koji bi ostali u državnom sektoru zdravstva najveći procenat zdravstvenih radnika, najveći procenat administrativnih radnika bi radili poslove van zdravstva, dok najveći procenat tehničkih radnika ne bi menjao posao (grafikon br.10).

 

Grafikon br.10

Na pitanje da li su zadovoljniji svojim poslom sada nego pre pet godina jedna trećina zaposlenih je izjavila da jeste, 31.7% je nezadovoljnije danas (veći procenat nego u prethodnoj godini kada je bilo 28.3%) a 35.3% zaposlenih je neodlučno (grafikon br.11).

 

Grafikon br.11

Primenom neparametriskih statističkih testova, ustanovljeno je da nema statistički značajne razlike u zadovoljstvu poslom u odnosi na zanimanje koje obavljaju i u odnosu na obavljanje rukovodeće funkcije.

 

ZAKLJUČAK

 

U 2010.godini zbog vanrednog stanja izazvanog zemljotresom u ZC Studenica Kraljevo i Zavodu za javno zdravlje Kraljevo nije bilo uslova za realizaciju istraživanja zadovoljstva zaposlenih.

Rezultati istraživanja zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga pokazuje da je nešto malo manje od polovine (46.8%) zaposlenih zadovoljno poslom koji obavlja, što je nešto malo više nego u prethodnoj godini istraživanja. Međutim, porastao je procenat nezadovoljnih sa jedne petine na 23.3% i to na račun broja neodlučnih zaposlenih radnika, tj. onih koji su ranije odgovarali sa «ni zadovoljan ni nezadovoljan». Posmatrano u odnosu na zanimanje najzadovoljniji su administrativni-65.4% i zdravstveni radnici-46.1% a najnezadovoljniji zdravstveni saradnici-42.8%.

Ako posmatramo stepen zadovoljstva zaposlenih pojedinačno, u odnosu na vrstu zdravstvene ustanove, među domovima zdravlja najzadovoljniji su zaposleni u DZ Tutin i DZ Raška  a najmanje zadovoljni su zaposleni u DZ Novi Pazar. Što se tiče zadovoljstva  zaposlenih u opštim bolnicama istraživanje je obavljeno samo u OB Novi Pazar, dok među specijalnim bolnicama je najmanji procenat zadovoljnih u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja i Specijalnoj bolnici “Merkur“ Vrnjačka Banja, a najveći u Specijalnoj bolnici Novi Pazar.

U odnosu na prethodnu godinu rezultati pokazuju da postoji neznatno povećanje stepena zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Raškog okruga i to za manje od jednog procenta, pri čemu je u pojedinim ustanovama doslo do povećanja a kod nekih do smanjenja procenta zadovoljnih radnika. Najveće pad zadovoljstva zaposlenih je u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja (sa 40% na svega jednu petinu zadovoljnih zaposlenih radnika) i DZ Novi Pazar (pad sa 44% na 32.8% zadovoljnih radnika). Porast procenta zadovoljnih  zaposlenih je u DZ Raška –9.3%, DZ Vrnjačka Banja-0.6%, OB Novi Pazar za 0.6%, SB Agens Mataruška banja-10.6%, SB Merkur-19.1%  i SB Novi Pazar 17.9%.

Posmatrano u poslednjih pet godina rezultati istraživanja pokazuju da su zaposleni najzadovoljniji saradnjom sa kolegama, međuljudskim odnosima, vremenom raspoloživim za obavljanje zadatih poslova i podrškom pretpostavljenih. Ipak, zapaža se konstantan pad u zadovoljstvu zaposlenih saradnjom sa kolegama i međuljudskim odnosima, što može biti posledica reperkusije ekonomske krize na interpersonalne odnose. Zadovoljstvo raspoloživim vremenom za realizaciju zadatih poslova i podrškom pretpostavljenih pokazuje neznatni porast u odnosu na prvu godinu istraživanja.

Isti su aspekti i nezadovoljstva u poslednjih pet godina pri čemu se zapaža porast zadovoljnih zaposlenih radnika naročito kada je u pitanju mogućnost kontinuirane edukacije i profesionalnog razvoja, što je svakako veoma značajno za profesionalnu satisfakciju zaposlenih.

Emocionalnu i fizičku iscrpljenost najviše osećaju zaposleni u domovima zdravlja, a umor pri samoj pomisli na posao, zaposleni u opštim bolnicama.

Smanjio se broj zaposlenih koji ne bi menjali posao, a porastao broj onih koji bi ostali u državnom sektoru zdravstva. Unatoč tome, povećao se procenat onih koji su nezadovoljniji poslom sada u odnosu na pre pet godina.

Veliki broj zaposlenih nema jasan stav o pojedinim posmatranim aspektima zadovoljstva pa svoje mišljenje saopštava ocenom „ni zadovoljan, ni nezadovoljan“.

Zaposleni u zdravstvenim ustanovama predstavljaju njihovu najveću vrednost koju ne može zameniti primena ni najsavremenijih tehnologija, a čija satisfakcija bitno utiče na kvalitet pruženih usluga.  Potrebno je da menadžeri zdravstvenih ustanova u kojima je došlo do pada zadovoljstva zaposlenih u odnosu na prethodno istraživanje, sagledaju razloge nezadovoljstva i u skladu sa mogućnostima kroz bolju informisanost i podršku zaposlenim pokušaju da povećaju njihovu profesionalnu satisfakciju.